Опћински суд у Тузли је дана 25.04.2025. године донио рјешење против осумњичених Е.М, Б.М, Х.С., К.К, Е.С и Е.К, због постојања основане сумње да је осумњичени Б.М. починио кривично дјело - Насилничко понашање - из члана 362. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, у стицају са кривичним дјелом - Тешка тјелесна повреда – из члана 172. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине у вези са чланом 28. и чланом 31. истог Закона, а све у вези са чланом 54. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, а да су осумњичени Е.М, Х.С, К.К, Е.С. и Е.К. починили кривично дјело - Тешка тјелесна повреда – из члана 172. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, у вези са чланом 28. и чланом 31. истог Закона, којим су изречене мјере забране састајања са оштећеним М.М.

Суд је по приједлогу Кантоналног тужилаштва Тузланског кантона у односу на осумњичене умјесто мјере притвора у складу са чланом 140 а) став 1. тачка ц) изрекао мјеру забране састајања и контактирања на било који начин са оштећеним М.М., те се сви осумњичени наведеном лицу не смију приближити на раздаљини испод 100 метара, те забрана приближавања истом на раздаљини испод 100 метара, а иста ће према осумњиченим трајати док за то постоји потреба, с тим што је суд дужан свака два мјесеца по службеној дужности вршити контролу оправданости изречене мјере забране, а осумњиченим се може одредити притвор уколико прекрше изречене мјере забране сходно одредби члана 140. б) став 3. Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине.